-
Фикр ҳақида ўйлар.
Не кенг кўламларда фикрлар учгай, Чексиз оламни бир зумда қучгай. Фикрнинг сийрати муқаррар эди, Унинг суратини олим кашф этди. Тўлқиндек фазода учаркан фикр, Қандай соз бўлмаса асло фикрда макр. Фикрнинг доираси беҳисоб кўпдир,…
-
Аслият қалбда
Баландлик яхшида, бу-турмушдаги икир-чикир, майда-чуйдалардан юқори туриб эзгу мақсадлар сари интилмоқликдир. Бу оламни англамоқ умидида тинимсиз изланиб, ўз-ўзини ривожлантира олмоқликдир. Баландликда руҳий юксалиш бор, ўсиш бор. Баландлик-бу қалб уйғоқлигидир. Баландлик ёмонда – агар…
-
Руҳчан маъво
Дунёнинг жони, руҳи ва борлиқлиги ғаройиб ва ажаб мубталоликдир. Олам руҳида турфалик ва ўхшашлик, якдиллик ва танҳолик, мослик ва ўзига хослик ҳамда қарама-қаршилик хислатлари бор. Мовароуннаҳр алломаларидан бири, замондошлари орасида «баҳри муғриқ» (тубсиз…
-
Нафс
Баднафсликнинг қуроли ҳузур сифатидаги алдов, манзили тубанлик, ўзингга сездирмай сени ёмонлик томон етаклайди. Ўпқон каби ютишни хуш кўради, ожизлик бағрида улғаяди. Виждондан қўрқади, ирода кучидан ҳайиқади, қатъиятдан мунғаяди, маънавий тўқликдан озади, билгилки нафснинг…
-
Yayot saboqlari
Hayotda haqiqatning o’zi emas, balki uninyg uchun tanlangan mezon muhimroqdir. Noto’g’ri ma’naviy o’lchovdan adolat nohaqlikka yo’g’riladi. Haqiqat yuzasidan ko’rinishi to’g’ridegu, ammo, faqat «qora» ko’ngilning g’araz g’orida tug’iladigan bunday «adolatparvarlik» insoniylikning dahshatli kushandasining o’zidir.…